Dijete moje, voliš li ga još uvijek?”

Odmahnula sam glavom.

Ustvari, ni ja nisam znala. Ponekad mi se čini da ga volim, češće da ga mrzim, da je moje prokletstvo. A ne mogu ga izbaciti iz sebe, nekim nevidljivim i nerazumljivim kandžama se drži za moje biće, ono iznutra.

Ni samoj sebi  nisam mogla objasniti, kako bih onda nekom drugom, makar taj drugi bio i moja mama.